U vremenima u kojima u večitoj borbi za što boljim životom po ceo dan jurimo, često zaboravljamo suštinu života. Suština života nije sigurno novac. Da, bez njega se ne može ali u životu postoji toliko malih sitnica koje nas mogu usrećiti ili kojima mi možemo druge usrećiti. Nekada su postojale razglednice, čestitke, ljubavna pisma kojima smo dragim osobama slali svoje srce na dlanu.
Tehnika je donela nova dostignuća ali takodje i odaljila ljude jedne od drugih. Naravno, vremena koja su prošla se ne mogu vratiti. Ona su deo istorije, sećanja. Pokušajmo u ovom veku svakom sunčanom i kišnom danu dati potrebnu boju i miris i svet će izgledati drugačije, lepše. Nikada nam lepa reč puna nežnih osećanja nije bila potrbna kao danas. Ono što nama prija pukušajmo i drugima to priuštiti. Za to ne treba ni mnogo vremena ni novca.
Devojke, pokušajte vašim dečacima podariti nekoliko lepih misli, stihova i onda kad možda izgleda da nije vreme za to. Videćete kako lepa reč otvara i vrata sa mnogo ključeva. Verujem da ste često poželeli napisati par reči koje bi natren otkrile kakva osećanja vašom dušom plove. Znam i to da je tad naći prave reči vrlo teško, jednostavno izmiču i nestaju u zvezdanoj noći. Zbog toga je ovaj tekst tu.
Na sledećim stranama naćićete bezbroj stihova, misli, kratkih pesama kojima ćete očarati osobu do koje vam je stalo. Odaberite ono što vam se svidja i šaljite kad god se tmurni oblaci navuku na vaše vidike ili kad rosno jutro obuzima vaše misli. Uživajte.
#
Noć je i svuda je tama
u beskraju potpuno sama
dozivam tvojekratko ime
ove dosadne i hladne zime
#
Koračam jutrom bosa
pred očima tvoja kosa
na ivici značajne odluke
osećam po telu tvoje ruke
tako mi mnogo nedostaješ
a ti za mene ne haješ
#
Volela bih da si tu
dok šušte aprilske kiše
dok duša o tebi piše
u daljini leluja se gora
ja sanjam slike sa mora
tako davno je sve to bilo
moje srce se tad žestoko zaljubilo
#
Nebo je prepuno rumenih zvezda
ptice svijaju svoja gnezda
ja u tišini svoje sobe sanjam
kako te kroz noć proganjam
#
Uskoro će svuda ostajati u snegu tragovi
i sijati na sve strane raznobojni gradovi
poželeću ti svu sreću ovog sveta
i da moja ljubav za tebe procveta
#
Ovo nije moj dan
od tuge izatkan
nebo je užasno sivo
smeta mi sve živo
bez tebe život nema smisla
moja duša je skroz pokisla
#
Mislila sam da je život kocka leda
da me sa neba neko uvek gleda
sad vidim da bez tebe ne mogu da živim
i da se uzalud nekim idealima divim
#
Šta pametno noćas reći
a da bol ne bude još veći
doći ćeš opet kad bude maj
u oku svetli suza za kraj
#
Mesec je pun, magla se diže
jedna misao drugu sustiže
na spepenicama mog praga
zima neočekivano blaga
ispod sećanja podvlačim crtu
da zalepim moju ljubav krtu
koja ka tebi neumorno hita
dal me voliš želi da pita
#
Noć polaka na grad pada
u meni opet budi se nada
da ćemo ponovo zagrljeni šetati
i zlim ljudima opet smetati
#
Sve reke nekud teku
mene tvoje reči peku
gde sam to pogrešila
da ispravim danas sam rešila
imaš li još snage
za snove drage
#
Prizivam prohujale snove
ove godine nove
da mi podare tvoje oči
ove čarobne noći
#
Noćas na tebe bacam čini
sa zvezdama po mesečini
noćas mi trebaš više nego ikad
neću te zaboraviti nikad
#
Kad jesen oboji rosne gore
ja pomislim na plavo more
kako si me ljubio do zore
#
Tek je procvetao dren
ja pomislim bar na tren
da ćeš se pojaviti iza krivine
tiho šapnuti moje ime
ali tebe nema pa nema
u srcu uragan se sprema
#
Priznajem bila sam naivna
ne nisam na tebe kivna
volela bih samo dok padaju kiše
da mi te iz sećanja jesen obriše
#
U daljini čuju se crkvena zvona
na nebu trag mlaznog aviona
u duši magla se spusta
kao nespokoj gusta
možda me se i ne sećaš
ako možeš da mi obećaš
da me iz srca nećeš obrisati
da ćeš mi jednu pesmu napisati
#
Kad prvi snegovi zaveju staze
kad se sećanja na tebe uobraze
poželeću da jutro sa tobom svane
i najavi neke lepše dane
#
Opet pokušavam napisati neki stih
ti znaš da ja ne mogu bez njih
znaš i da se stalno bogu molim
da ne prestanem da te volim
#
Na nebu kad se pojavi duga
zablistaće moja tuga
umorna od sumornih svitanja
i večeri sa znakom pitanja
#
Prošlo je sve kao da je tren
a tek je procvetao dren
sunce najavljuje proleće
pčela na maslačak sleće
isto nas sunce spaja
a daljina razdvaja
#
Poželela sam jutros da mi iz snova izadješ
da neku drugu devojku pronadješ
znam da za to nemam snage
ove zime kišne i blage
#
Mirišu lale i zumbuli
ja sam na pozitivnoj nuli
bez tebe život nema smisla
i moja duša zauvek pokisla
očekuje tvoje snažne ruke
uzalud stežem bele jastuke
#
U moje srce si ušao kradom
sa osmehom i nadom
otišao sa suzom što peče
a baš je bilo divno veče
#
O tebi sam često sanjala
ponekad me ta misao proganjala
sad kad sve saberem i oduzmem
možda je bilo bolje da si ostao izvan sna
možda ne bih stigla do dna
#
Širim svoje umorne ruke
borim se protiv bola i muke
prizivam dobre andjele
da mi se u srce usele
hoću da si pored mene
da i nama opet krene
#
Ponekad dok sunce jako sija
ovo očekivanje mi baš prija
nada je od svega jača
moje srce poput upaljača
samo mu malo treba
da te vidi nasred neba